Veštačka inteligencija obeležila je početak ove decenije i već menja način na koji radimo, komuniciramo, učimo i dolazimo do novih naučnih saznanja. Ipak, sledeća velika tehnološka transformacija verovatno neće doći od jedne tehnologije koja će zameniti AI, već od povezivanja više naučnih oblasti.
Kvantno računarstvo, biotehnologija, robotika, nove energetske tehnologije i napredni materijali već otvaraju mogućnosti za značajne promene u medicini, industriji, energetici i načinu obrade informacija. Njihov zajednički razvoj, uz sve veću podršku veštačke inteligencije, mogao bi da obeleži narednu deceniju.
1. Kvantno računarstvo: nove granice računarske snage
Za razliku od klasičnih računara koji informacije obrađuju pomoću bitova sa vrednostima nula ili jedan, kvantni računari koriste kubite i principe kvantne mehanike. Ovaj pristup mogao bi da omogući rešavanje složenih problema u oblastima kao što su simulacija molekula, razvoj novih materijala, optimizacija sistema i kriptografija.
Iako kvantni računari još nisu spremni da zamene klasične sisteme, njihov uticaj već se oseća u oblasti sajber bezbednosti. Američki Nacionalni institut za standarde i tehnologiju (NIST) je 2024. godine finalizovao prva tri standarda za postkvantnu kriptografiju, namenjena zaštiti podataka od potencijalnih napada budućih kvantnih računara.
Kvantno računarstvo tako ne donosi samo nove mogućnosti obrade informacija, već otvara i važna pitanja o bezbednosti digitalne infrastrukture.
2. Biotehnologija i genomska medicina: personalizovaniji pristup lečenju
Napredak genomike, ćelijske biologije i biotehnologije menja način na koji razumemo i lečimo bolesti. Genomska medicina već koristi informacije iz genoma pacijenata pri dijagnostici, proceni zdravstvenih rizika i izboru terapije, posebno u onkologiji, farmakologiji i istraživanju retkih bolesti.
Veštačka inteligencija dodatno ubrzava ovaj razvoj, jer omogućava analizu ogromnih bioloških skupova podataka i prepoznavanje obrazaca koji bi tradicionalnim metodama teže bili uočljivi. Povezivanje AI sa genomikom i biotehnologijom otvara mogućnosti za preciznije terapije, brži razvoj lekova i personalizovaniju medicinsku negu.
Tako se fokus medicine postepeno pomera sa pitanja koji lek deluje na određenu bolest ka pitanju koja terapija najviše odgovara konkretnom pacijentu.
3. Robotika: inteligentni sistemi u fizičkom svetu
Napredak veštačke inteligencije, senzora i novih materijala omogućava robotima veću autonomiju, preciznost i sposobnost prilagođavanja različitim situacijama. Njihova primena odavno prevazilazi industrijske pogone i sve više obuhvata zdravstvo, logistiku, poljoprivredu i građevinarstvo.
Prema podacima Međunarodne federacije za robotiku (IFR) tokom 2024. godine širom sveta instalirano je oko 542 000 industrijskih robota, više nego dvostruko u odnosu na period od pre deset godina. Istovremeno, prodaja medicinskih robota porasla je za 91%.
Posebno značajan pravac predstavlja povezivanje generativne AI i robotike. Dok veštačka inteligencija omogućava mašinama bolje razumevanje okruženja, roboti joj daju mogućnost delovanja u fizičkom svetu. To znači da AI više nije ograničena na obradu teksta, slike i podataka, već sve više učestvuje u zadacima koji zahtevaju fizičku interakciju sa okruženjem. Ovaj razvoj često se opisuje kao prelazak sa digitalne na fizičku AI.
4. Nove energetske tehnologije: ko će napajati digitalnu budućnost?
Razvoj veštačke inteligencije, data centara, električnih vozila i industrijske automatizacije donosi sve veću potražnju za električnom energijom. Prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), potrošnja električne energije data centara porasla je za 17% tokom 2025. godine, a do 2030. mogla bi približno da se udvostruči i dostigne oko 950 TWh.
Jedan od odgovora na rastuće potrebe nalazi se u razvoju sistema za skladištenje energije. IEA navodi da je tokom 2025. godine širom sveta instalirano 108 GW novih baterijskih kapaciteta, što je oko 40% više nego prethodne godine.
Pored baterija, značajan potencijal imaju nuklearna energija, fuzija, vodonik i pametne električne mreže. Energetska tranzicija tako postaje mnogo više od pitanja zaštite životne sredine, ona je i važan preduslov tehnološke konkurentnosti, razvoja industrije i daljeg napretka veštačke inteligencije.
5. Napredni materijali: nevidljiva osnova budućih tehnologija
Mnoge tehnološke inovacije ne zavise samo od softvera i algoritama, već i od materijala od kojih nastaju uređaji i sistemi. Napredni materijali mogu da omoguće efikasnije baterije, bolje poluprovodnike, lakše konstrukcije i otpornije elektronske komponente.
Njihov značaj posebno dolazi do izražaja u energetici, elektronici, industrijskoj proizvodnji i transportu. Svojstva materijala direktno utiču na brzinu punjenja baterija, kapacitet skladištenja energije, performanse čipova i trajnost uređaja.
Veštačka inteligencija dodatno ubrzava istraživanja u ovoj oblasti. Analizom velikog broja mogućih kombinacija i predviđanjem svojstava materijala, AI pomaže istraživačima da brže prepoznaju perspektivna rešenja i usmere eksperimente ka novim otkrićima.
Šta nas zapravo čeka posle AI?
Kvantno računarstvo, biotehnologija, robotika, nove energetske tehnologije i napredni materijali nisu izolovane oblasti. Njihov najveći potencijal upravo leži u međusobnom povezivanju. Veštačka inteligencija ubrzava istraživanja u ovim disciplinama, dok njihova dostignuća istovremeno otvaraju nove mogućnosti za dalji razvoj AI sistema.
Zato naredna tehnološka transformacija verovatno neće imati samo jednog nosioca. Umesto jedne tehnologije koja zamenjuje drugu, pred nama je period sve intenzivnijeg povezivanja naučnih disciplina.
Možda pravo pitanje nije šta dolazi posle veštačke inteligencije, već šta sve postaje moguće uz njenu pomoć. Upravo na preseku nauke, tehnologije i inovacija nastaju ideje koje bi mogle da obeleže narednu deceniju.