U želji da doprinesu jačanju domaće naučne scene i podstaknu interdisciplinarnu saradnju, istraživači sa Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu pokrenuli su platformu PMF Research Hub. Ova platforma nastala je sa ciljem da okupi istraživače različitih naučnih profila, podstakne razmenu iskustava i ideja, kao i razvoj zajedničkih istraživačkih inicijativa koje će doprineti unapređenju nauke u Srbiji.
PMF Research Hub osnovala je grupa naučnika sa različitih departmana Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Iako dolaze iz različitih naučnih oblasti, njihove ekspertize se međusobno dopunjuju i stvaraju osnovu za razvoj novih istraživačkih partnerstava i interdisciplinarnih projekata.
Natalija Nikolić, istraživač pripravnik na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo svoju ljubav prema geografiji razvila je još u detinjstvu, vođena Cvijićevom mišlju da se „geografija uči nogama“. Danas je studentkinja druge godine doktorskih studija Geonauka – geografije, gde istražuje primenu geografskih informacionih sistema u regionalnoj geografiji Srbije.
Dr Dajana Bjelajac, docentkinja na istom departmanu bavi se istraživanjem svetlosnog zagađenja, zaštitom prirodno tamnog neba i primenom GIS tehnologija u proučavanju prostora i životne sredine. Kao predsednica udruženja Carpe Noctem i članica međunarodne organizacije DarkSky International, aktivno doprinosi očuvanju noćnog pejzaža i razvoju astronomskog turizma. Posebno je posvećena popularizaciji nauke, verujući da njen najveći značaj dolazi do izražaja kada postane dostupna široj zajednici.
Naučni saradnik na Departmanu za biologiju i ekologiju dr Petar Davidović istražuje toksičnost i biotehnološki potencijal cijanobakterija. Njegov naučni rad danas je usmeren na proučavanje biološki aktivnih metabolita cijanobakterija i primenu bioinformatičkih alata u proceni njihovog toksigenog potencijala, povezujući mikrobiologiju sa savremenim računarskim metodama.
Dr Jovana Pešić Bajić, naučni saradnik na Departmanu za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine istražuje razvoj nove generacije materijala, sa posebnim fokusom na primenu ugljeničnih nanomaterijala u tehnologijama prečišćavanja voda. Pored naučnoistraživačkog rada, aktivno doprinosi razvoju inovacionog ekosistema kroz angažman u Naučno-tehnološkom parku Novi Sad i posvećena je popularizaciji nauke među mladima, podstičući ih da istraživačku karijeru prepoznaju kao priliku za rešavanje stvarnih društvenih izazova.
Uprkos različitim istraživačkim oblastima, od geografije i zaštite životne sredine, preko mikrobiologije, do hemije i novih materijala, osnivače PMF Research Hub-a povezuje zajednička vizija: stvaranje otvorene istraživačke zajednice u kojoj će razmena znanja, interdisciplinarna saradnja i međusobna podrška doprineti razvoju kvalitetnije nauke i novih istraživačkih prilika.
Kako biste opisali svoju katedru kroz jednu-dve rečenicu nekome van akademske zajednice?
Jovana Pešić Bajić: Oslanjajući se na tradiciju dugu više od 30 godina, Katedra za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne, Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine (PMF), aktivno povezuje nauku sa realnim potrebama društva i privrede. Pored međunarodno priznatog naučnog rada i prepoznatljivog kvaliteta nastavnih aktivnosti, izdvaja nas i ono čime se najviše ponosimo: snažna saradnja sa privredom i rešavanje konkretnih problema u oblasti zaštite životne sredine – od sprovođenja analiza uzoraka iz životne sredine u okviru akreditovane Laboratorije za hemijska ispitivanja životne sredine “Dr Milena Dalmacija”, planiranja i sprovođenja monitoringa kvaliteta voda, zemljišta i sedimenta, preko ispitivanja i projektovanja tretmana voda do izrade različitih studija i vršenja konsultantskih usluga za preko 100 kompanija kako iz javnog, tako i iz privatnog sektora na nacionalnom i međunarodnom nivou.
Šta Vas je lično privuklo baš ovoj naučnoj oblasti?
Natalija Nikolić: Najkraće rečeno – radoznalost prema svojoj okolini. Uvek me je zanimalo da saznam više o ravnicama, planinama, morima, kontinentima, ali i gradovima, selima, kao i planetama i galaksijama. Htela sam da otkrijem kako nastaju vulkani, zašto se sve pustinje nalaze na određenih geografskim širinama i kako je kolonijalizam predodredio sudbinu podređenim državama. U osnovnoj školi videla sam da se odgovori na moja pitanja nalaze u knjigama iz geografije i tako sam odlučila da upišem taj fakultet. Tokom studija zaista sam dobila odgovore na većinu svojih postojećih pitanja, kao i na nova koja su se javila u međuvremenu. Ono što mi se takođe svidelo kod geografije jeste terenski rad. Dopalo mi se što sam mnoge pojave i procese mogla da vidim u prirodi, a tako ih bolje razumem i analiziram.
Koji su najčešći stereotipi o Vašoj disciplini koje biste želeli da razbijete?
Dajana Bjelajac: Geografija nije faktografija. Ovo je mantra svakog diplomca, mastera ili doktora geonauka kada ih ljudi pitaju za boje neke zastave ili lokaciju grada na udaljenom delu sveta. Uopšteno prihvaćeno mišljenje naše javnosti jeste da se na studijama geografije uče nazivi gradova, država, reka i planina, a da konkretnije veštine potpuno izostaju. Sa druge strane, geografi širom sveta su uključeni u istraživanje gorućih pitanja na Zemlji – od klimatskih promena, do problema intenzivne urbanizacije, migracija, demografskih izazova, prirodnih nepogoda, održivog razvoja i drugih prostornih pitanja – koristeći neke od najnaprednijih tehnologija i metoda, poput Geografskih Informacionih Sistema (GIS-a), daljinske detekcije, prostornih analiza i modelovanja.
Sa kojim katedrama najprirodnije sarađujete i zašto?
Petar Davidović: Na Katedri za mikrobiologiju istraživanja obuhvataju različite grupe mikroorganizama, poput mikroalgi, cijanobakterija, gljiva i virusa, kao i širu oblast mikrobiologije životne sredine, a ta raznolikost nas prirodno otvara ka saradnji sa mnogim oblastima. Najčešće sarađujemo sa kolegama iz hemije i biohemije, jer nam njihova ekspertiza pomaže pri proučavanju metabolizma naših sojeva i karakterizaciji bioaktivnih produkata. Povezujemo se i sa poljoprivredom, tehnologijom i medicinom, jer te ekspertize doprinose aplikativnom značaju naših istraživanja. Ipak, često se i dalje oslanjamo na saradnju sa ljudima koje već poznajemo, umesto da tražimo pravi “fit” za projekat, a upravo to bolje umrežavanje je jedan od glavnih razloga zašto smo pokrenuli Research Hub.
Šta studenti najčešće pogrešno razumeju o vašoj oblasti na početku studija?
Dajana Bjelajac: Određen deo studenata upiše geografiju mislivši da će učiti samo o zanimljivostima gradova i država, ali već na prvoj godini otkriju da je geografija mnogo kompleksnija nauka i da postojanje nekog toponima na karti predstavlja samo početak njihovog učenja. Mnogo je važnije razumeti zašto uopšte postoji grad El Alto na visini od 4.150 m ili zašto Šveđani koriste norvešku luku Narvik tokom zimskih meseci, umesto svojih na obalama Baltičkog mora. Razumevanje prožimanja prirodnih i društvenih faktora najčešće nije nešto o čemu studenti razmišljaju prilikom upisa, ali do završne godine studija upravo to prepoznaju kao jednu od najvažnijih vrednosti geografije.
Kako bi izgledao idealan student koji dolazi u vašu istraživačku grupu?
Natalija Nikolić: Mislim da govorim u ime svih istraživača kada kažem da bi idealan student za bilo koju istraživačku grupu morao da bude motivisan, radoznao, vredan, spreman na rad i na konstantno učenje. Naučni rad podrazumeva nestandardno radno vreme – vikendi, praznici, leto ili zima, kada je potrebno otići na teren ili sprovesti istraživanje, to se prosto mora uraditi. Dakle, student mora biti spreman na određena odricanja, ali i velika dostignuća, pod uslovom da je spreman na rad. Specifičnost regionalne geografije u odnosu na neke druge naučne discipline jeste terenski rad, sprovođenje anketa i analiza i fizičkih i društvenih odlika određenog prostora. Samim tim, student mora biti otvoren za različita iskustva, kao i imati sklonosti i prema prirodnim i prema društvenim naukama. Vratila bih se na prvu rečenicu i na važnost motivisanosti i radoznalosti. Mislim da, kada student ima te dve osobine, sve ostalo dolazi samo od sebe.
Koje veštine su ključne za uspeh u Vašoj disciplini danas?
Natalija Nikolić: Sa razvojem novih tehnologija i veštačke inteligencije, svi naučnici se pitaju kuda se nauka danas kreće i šta je potrebno za uspeh u našim oblastima. Kao i u prethodnom pitanju, određene veštine su ključne za svaku oblast: analitičnost, logičko razmišljanje, efikasnost, organizovanost, sposobnost rada u timovima, aktivno slušanje i slično. Smatram da će mesto čoveka u modernoj nauci postati ključna poveznica za razaznavanje tačnih informacija od netačnih, te komunikacija naučnih rezultata prema široj javnosti na jasan i razumljiv način. Na polju regionalne geografije, povezivanje znanja iz različitih oblasti geografije, ali i drugih disciplina poput sociologije, statistike i programiranja, predstavlja ključnu veštinu koju istraživač mora da poseduje. Ovo nije samo veština, već prvobitno zahteva veliku količinu znanja koju istraživač prvobitno mora da poseduje. Kroz naučne rezultate ostvarene u našem polju i njihovo adekvatno komuniciranje, bilo bi moguće unaprediti lokalnu sredinu, što smatram da treba da bude glavni cilj naučnih istraživanja.
Koji su najveći naučni izazovi u vašoj oblasti u narednih 10 godina?
Petar Davidović: Kao i uvek, ključni izazovi uključuju unapređenje našeg razumevanja prirode sveta u kom živimo i razvoj tehnologija koje bi nam omogućile bolju percepciju sveta. Jedan konkretan primer iz moje oblasti je potreba za razvojem metoda rane detekcije potencijalne opasnosti od toksičnog „cvetanja” cijanobakterija u vodi. Problem je što u ranim fazama ova opasnost nije primetna golim okom, jer naizgled čisto jezero može nastanjivati soj koji proizvodi toksine opasne po zdravlje ljudi, životinja i čitavog ekosistema. Zato je razvoj brzih i pouzdanih metoda detekcije ove opasnosti od velike važnosti. Posebno mi se dopada ideja građanske nauke u ovom kontekstu. Nedavno sam otkrio aplikaciju Bloomin’ Algae, gde ljudi van nauke mogu da fotografišu i prijave moguć nastanak cvetanja vode u svom okruženju i time direktno doprinesu efikasnijem praćenju ove pojave u svetu.
Gde vidite svoju katedru u globalnom naučnom kontekstu?
Petar Davidović: Katedra za mikrobiologiju je mala, ali izuzetno raznovrsna zajednica. Kroz četiri laboratorije pokrivamo teme od mikrobiološkog kvaliteta voda, preko mikologije, do istraživanja cijanobakterija, mikrobnih biofilmova i bakteriofaga. Upravo ta širina nam omogućava da pratimo globalne trendove u nekoliko paralelnih pravaca. Toksikologija cijanobakterija i razvoj metoda detekcije cijanotoksina su teme koje su danas u vrhu svetske agende zbog klimatskih promena. Istraživanja bakteriofaga i drugih alternativnih antimikrobnih agenasa direktno odgovaraju na globalni problem antimikrobne rezistencij. Grupa za mikologiju istražuje gljive sa različitih aspekata, od biohemijskih karakteristika i industrijske primene do biodiverziteta, dok grupa za mikrobiologiju životne sredine pomoću savremenih metagenomskih pristupa ispituje mikrobne zajednice radi očuvanja i remedijacije kontaminiranih područja. Verujem da naša snaga leži upravo u toj kombinaciji, lokalno smo mali, ali smo tematski povezani sa nekim od najaktuelnijih izazova svetske mikrobiologije.
Šta za Vas znači ideja PMF Research Hub-a u praksi i šta bi učinilo ovaj Hub zaista uspešnim?
Jovana Pešić Bajić: U praksi, ideja PMF Research Hub-a se za mene ogleda u stvaranju novog, otvorenog prostora na našem fakultetu u kom nauka izlazi iz okvira pojedinačnih departmana, istraživačkih grupa i strogih formalnosti. Zamišljen je kao svojevrsna platforma u okviru koje možemo slobodno da delimo istraživačke ideje i stavove, ali i svakodnevne dileme i izazove sa kojima se suočavamo u radu. S obzirom na to da naš fakultet pokriva širok spektar naučnih disciplina, ova raznovrsnost predstavlja posebnu vrednost jer našim istraživačkim timovima pruža dodatne mogućnosti da se umrežavaju kroz različite oblasti. Njegova praktična vrednost leži upravo u premošćavanju tih barijera – on stvara okruženje gde se ekspertiza, metode i resursi na nivou celog fakulteta lakše dele, dok istovremeno pruža siguran prostor mlađim kolegama da uz iskustvo i podršku starijih kolega sigurnije iscrtaju svoj istraživački put.
Znaćemo da je PMF Research Hub zaista uspešan onda kada u potpunosti zaživi kao pokretač novih istraživačkih ideja i postane prirodno mesto okupljanja šire zajednice oko našeg fakulteta. Znaćemo da smo uspeli onog trenutka kada istraživačima postane sasvim prirodno da, kada imaju odličnu ideju, a fali im deo ekspertize iz druge oblasti, prvog saradnika potraže upravo kroz PMF Research Hub. Veoma smo motivisani da izgradimo i održimo tu inkluzivnu atmosferu u kojoj se razmena znanja, ideja, iskustava i dobre prakse među različitim generacijama i naučnim disciplinama dešava svakodnevno, pretvarajući naša pojedinačna istraživanja u snažne, multidisciplinarne projekte.