Promene u režimu padavina i sve izraženije suše i poplave stavljaju pred naučnike novi izazov: kako bolje razumeti hidrološke procese i pouzdanije predvideti njihove ekstreme. U tom procesu, povezivanje hidrologije, klimatskih nauka i veštačke inteligencije otvara nove mogućnosti za analizu rizika i razvoj modela za predviđanje suša i poplava.
Igor Leščešen je doktorirao sam na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, a trenutno radi na Institutu za hidrologiju Slovačke akademije nauka. Njegov istraživački rad usmeren je na razumevanje uticaja klimatskih promena na učestalost i intenzitet hidroloških ekstrema, uz primenu interdisciplinarnih pristupa u proučavanju složenih prirodnih procesa.
Za Serbian Researchers, dr Leščešen govori o svom naučnom putu od geografije do savremenih metoda hidrološkog modelovanja, mogućnostima koje veštačka inteligencija donosi istraživanju klimatskih rizika i značaju međunarodne naučne saradnje.
Vaš akademski put povezuje Srbiju i Slovačku – od studija na Univerzitetu u Novom Sadu do rada u Slovačkoj akademiji nauka. Kako je izgledao taj put i koliko su međunarodna iskustva uticala na Vaš razvoj kao istraživača?
U Srbiji nisam imao priliku da se bavim naukom u okviru fakulteta ili instituta – radio sam kao nastavnik geografije u osnovnoj školi, iako sam bio i spoljni saradnik PMF-a u Novom Sadu. To me nije sprečilo da se bavim istraživanjem: tokom desetogodišnje „naučne” karijere u Srbiji objavio sam nekoliko desetina radova i učestvovao na brojnim međunarodnim konferencijama. Moj rad je zapažen na Institutu za hidrologiju Slovačke akademije nauka, koji mi je ponudio priliku da im se pridružim, i ja sam je prihvatio.
Na kojim projektima ili istraživačkim inicijativama trenutno radite i gde vidite prostor za uključivanje drugih istraživača?
Trenutno vodim projekat „Streamflow Drought Through Time”, finansiran iz Plana oporavka i otpornosti EU, u okviru kojeg moj tim i ja koristimo mašinsko učenje za predikciju hidroloških suša u Karpatskom basenu. Rad objavljen prošle godine, posvećen reci Savi, pokazao je da je model uspešno prepoznao 2026. kao jednu od sušnijih godina u periodu do 2050. Ovo me dodatno motiviše da razvijam model dalje, u nadi da će doprineti boljoj adaptaciji na buduće hidrološke suše.
Koliko je za istraživanja u oblasti hidrologije važna saradnja između različitih naučnih disciplina, institucija i zemalja?
Hidrologija je po prirodi interdisciplinarna nauka, povezuje klimatologiju, geografiju, statistiku i sve više mašinsko učenje, tako da bez saradnje sa drugim oblastima jednostavno ne može da se napreduje. Hidrološki procesi ne poznaju administrativne granice, pa je saradnja između zemalja, posebno u okviru rečnih slivova poput Dunava ili Save, ključna za razumevanje i predviđanje ekstrema. Rad u međunarodnom timu mi je pokazao koliko različiti pristupi i iskustva ubrzavaju istraživanje i podižu kvalitet rezultata. Bez razmene podataka i znanja između institucija i država, adaptacija na klimatske promene bila bi mnogo sporija.
Šta biste voleli da istraživači iz Srbije bolje poznaju kada je reč o mogućnostima za rad i saradnju u međunarodnoj naučnoj zajednici?
Mislim da mnogi istraživači iz Srbije nisu dovoljno upoznati sa brojem stipendija, postdoktorskih pozicija i bilateralnih programa koje nude evropske akademije nauka i instituti, uključujući Slovačku akademiju nauka. Često postoji utisak da je odlazak u inostranstvo komplikovan ili nedostupan, dok je u praksi, uz dobru publikacionu istoriju, taj korak sasvim ostvariv. Takođe bih istakao značaj umrežavanja na konferencijama, moj sopstveni put pokazuje da vas dobar rad i vidljivost mogu dovesti do prilika i bez formalne prijave na konkurs.
Kada biste mogli da se vratite na početak svog istraživačkog puta, šta biste danas rekli sebi kao mladom istraživaču i šta biste voleli da mladi naučnici danas znaju pre nego što krenu svojim putem?
Najvažnije je da budu uporni, strpljivi i da vole ono čime se bave, rezultati dolaze, ali retko brzo. Sebi mladom bih rekao da se manje brinem oko toga da li idem „pravim putem”, jer put retko bude linearan, kao što pokazuje i moje iskustvo. Bavljenje naukom je lep poziv koji nudi slobodu da istražujete pitanja koja vas zaista zanimaju, ali zahteva istrajnost kada rezultati izostanu. Zato bih mladim naučnicima poručio da grade veze sa kolegama iz drugih zemalja što ranije, to se, iz mog iskustva, uvek isplati.