U eri globalizacije i sve veće mobilnosti naučnika, mogućnost umrežavanja i razmene znanja postaje ključna za razvoj istraživačke zajednice. Međutim, srpski istraživači koji se nalaze u različitim delovima sveta često nemaju jasan mehanizam za međusobno povezivanje, razmenu iskustava i saradnju.
Upravo iz te potrebe rodila se ideja za Serbian Researchers – platformu koja ima za cilj da olakša umrežavanje i doprinese većoj vidljivosti srpskih naučnika na globalnom nivou.
U drugom intervjuu sa osnivačima platforme, Luka Jakovljević otkriva kako je nastala ova edukativna inicijativa i na koji način treba da doprinese razvoju srpske naučne zajednice.
Kada se osvrnete na trenutak kada ste odlučili da razvijate platformu Serbian Researchers, kako se ova ideja podudarala sa Vašom ličnom i profesionalnom vizijom? Kada ste pomislili da Vaša ideja može da dobije konkretnu realizaciju?
Ideja za kreiranje platforme Serbian Researchers je nastala tokom trajanja master studija u Francuskoj, kada je trebalo da pronađem obaveznu stručnu praksu u trajanju od jednog semestra. Kao strancu, bez ikakvih kontakata u industriji, bilo mi je izuzetno teško da negde dođem do intervjua.
Igrom slučaja, moj CV je nakon jednog sajma poslova došao do Jelene Pešić u Nokia Bell Labs-u, koja me je preporučila za intervju, nakon čega sam dobio praksu.
Znajući za postojanje platforme Serbian Entrepreneurs, pomislio sam koliko bi ceo proces bio lakši da sam imao način da znam za postojanje naših istraživača u zemlji u koju dolazim. Po uzoru na platformu za srpske preduzetnike, Nemanja, Velimir i ja započeli smo rad na platformi koja treba da poveže srpske istraživače u svetu.
Šta ste naučili kroz proces rada na platformi?
Kroz interakciju i povratne informacije koje dobijamo od članova platforme, saznali smo koji su realni problemi sa kojima se suočavaju istraživači kada je u pitanju povezivanje članova.
Ostaje nam još mnogo posla i inicijativa na ovom polju, kao što je povećanje vidljivosti članova i organizovanje događaja, gde bi istraživači mogli uživo da se upoznaju i pospeše saradnje.
Jedan od prvih sledećih koraka koje planiramo je da platforma posluži kao medijum za obaveštenja o otvorenim pozicijama za prakse, doktorate, grantove i druge vidove saradnje među istraživačima.
Kako bi platforma Serbian Researchers trebalo da promeni način na koji se istraživači povezuju, sarađuju i ostvaruju profesionalne prilike?
U potrazi smo za pravim načinom da pospešimo interakciju među istraživačima. Kreiranjem javno dostupne i besplatne baze istraživača činimo jedan veliki korak, gde postoji pretraga po filterima i ključnim rečima, tako da istraživači lakše mogu pronaći kolege u nekoj oblasti.
Međutim, ključ u saradnji bi prvenstveno bio u prenosu znanja, iskustava i informacija mlađim istraživačima, bilo to kroz mentorske sesije, radionice ili zajedničke istraživačke projekte.
Jedna od misija platforme je da se omogući prilika mlađim istraživačima da upoznaju naše vrhunske naučnike, profesore i osnivače kompanija kako bi čuli njihove priče o karijernom putu. Takođe, pozitivnu povratnu spregu bi činile uspešne priče istraživača kojima je platforma koristila u profesionalnoj karijeri.
Šta bi bili konkretni benefiti za akademsku zajednicu, a šta za industriju?
U sponi akademske zajednice i industrije, fakulteti imaju koristi od saradnje na realnim problemima, dok kompanije dobijaju pristup najnaprednijem istraživanju. Ovakvih saradnji definitivno treba da bude više u Srbiji.
Vidimo nekoliko načina kako se konkretno, a dugoročno, može pospešiti saradnja:
- Industrijski doktorat – kompanije stipendiraju studente koji su zajedno mentorisani od strane profesora na fakultetu i istraživača u kompaniji.
- Zajedničko finansiranje razvoja patenata – zarad kasnije komercijalizacije.
- Osnivanje fokusiranih laboratorija – koje će određeno vreme rešavati konkretan industrijski problem.
Definitivno, sigurni smo da postoji veliki i neiskorišćen potencijal u umrežavanju srpskih istraživača, od kojih benefit mogu imati kako pojedinci, tako i institucije iz kojih dolaze.