Istraživački rad se brzo menja. Veštačka inteligencija, veliki skupovi podataka i novi digitalni alati menjaju način na koji se istraživanja planiraju, sprovode i komuniciraju.
Prema analizi Svetskog ekonomskog foruma, AI i big data, tehnološka pismenost, analitičko i kreativno razmišljanje spadaju među veštine čiji će značaj najbrže rasti do 2030. godine. Istovremeno, otpornost, prilagodljivost, radoznalost i kontinuirano učenje ostaju ključne ljudske kompetencije.
Za istraživače, to znači da budućnost neće zahtevati samo dublju ekspertizu u određenoj oblasti, već i sposobnost rada na preseku nauke, tehnologije i drugih disciplina.
AI pismenost
Istraživači sve češće koriste AI za analizu podataka, pretragu literature, programiranje, modelovanje i druge faze istraživačkog procesa.
Evropska komisija je 2025. godine upravo zato ažurirala ResearchComp, evropski okvir kompetencija za istraživače, dodajući kompetenciju koja se odnosi na korišćenje AI u sprovođenju, proceni i upravljanju istraživanjem.
Analitičko i kritičko razmišljanje
Što više zadataka mogu da automatizuju AI alati, to postaje važnije ono što istraživač ne može jednostavno da delegira tehnologiji: procena kvaliteta dokaza, prepoznavanje ograničenja, postavljanje pravih pitanja i donošenje naučno utemeljenih zaključaka.
Analitičko razmišljanje već je najtraženija osnovna veština među poslodavcima koji su učestvovali u istraživanju Svetskog ekonomskog foruma.
Rad sa podacima
Sposobnost da se podaci prikupe, obrade, analiziraju i pravilno interpretiraju postaje sve važnija u gotovo svim naučnim oblastima.
OECD navodi da generativna AI dodatno povećava potrebu za veštinama korišćenja, analize i interpretacije podataka.
Interdisciplinarna saradnja
Veliki naučni izazovi sve ređe pripadaju samo jednoj disciplini.
Od klimatskih promena i zdravstva do AI i novih materijala, napredak sve više zavisi od povezivanja različitih oblasti znanja. OECD posebno ističe značaj interdisciplinarnih perspektiva, kreativnosti i saradnje u budućnosti nauke.
Komunikacija nauke
Dobar istraživač danas ne mora samo da proizvede kvalitetne rezultate, mora da zna i kako da ih objasni.
Komunikacija, prezentacione veštine, pisanje, storytelling i sposobnost prilagođavanja poruke različitim publikama sve su važnije za istraživačke karijere izvan i unutar akademije. Evropska komisija ih ubraja među važne prenosive veštine za istraživače.
Kontinuirano učenje i prilagodljivost
Naučne metode, alati i tehnologije menjaju se brže nego ranije.
Zato će jedna od najvažnijih veština istraživača biti sposobnost da uči, prilagođava se i usvaja nove tehnologije tokom cele karijere. Svetski ekonomski forum upravo radoznalost, celoživotno učenje, otpornost, fleksibilnost i agilnost navodi među veštinama čiji značaj raste.
Šta ovo znači za istraživače?
Budući istraživač neće biti samo ekspert za svoju oblast.
Biće to osoba koja razume svoju disciplinu, zna da koristi AI i podatke, kritički procenjuje rezultate, sarađuje sa stručnjacima iz drugih oblasti i ume da svoje ideje pretvori u znanje koje ima širi uticaj.
Najtraženiji istraživači budućnosti neće biti oni koji se takmiče sa AI, već oni koji nauče da rade bolje uz AI, bez odustajanja od onoga što nauku čini ljudskom: radoznalosti, kritičkog mišljenja i kreativnosti.
Ovakav zaključak je u skladu i sa novijim pristupom Evropske komisije: AI veštine postaju relevantne za istraživače u svim disciplinama i na svim nivoima karijere, dok istovremeno ostaju ključne transversalne kompetencije poput komunikacije, rešavanja problema i timskog rada.